milosh

Evo jednog predloga za sam započetak narednog meseca. Sutra, u ponedeljak 1. februara od 19h u Domu omladine (mala sala na spratu) biće predstavljena zbirka priča MRVE POD KOŽOM Aleksandra Markovića (a uz nju i zbirka pesama UROBOROS). Ako je ovo ime novo za vas verovatno vam je promaklo desetak priča iz poslednjih petnaestak godina koje su rasute po stranicama raznih časopisa, antologija i fanzina. Markoviću je ovo prva zbirka priča, mada među ljubiteljima domaće fantastike važi za kultnog pisca. U pitanju je esencijalna proza koja nadilazi žanrove i jedna od najboljih knjiga koju sam pročitao prošle godine.

MRVE POD KOŽOM je zbirka koju su mnogi čekali, razmišljajući hoće li se jednoga dana nakupiti dovoljno priča za jednu tanku knjižicu. Naime, Marković piše retko, onda kada ima šta da kaže, i ne razbacuje se rečima. Zapravo, svaka reč kod njega ima svoje mesto, svoju boju i zvuk, a kad naglas izgovarate rečenice one klize, i možete da osetite njihov ritam. Zbirku čini petnaest priča. Trinaest kraćih i dve duže. Izraz poezija u prozi često se koristi. Mahom, kada ne znate kako da opišete nečije pisanje. Međutim, Markovićeve priče JESU poezija u prozi, i to u najboljem smislu te reči. Savršena simbioza jedne osobene poetičnosti koja nikada ne postaje samodovoljna u odnosu na narativ. Ovo su pretežno priče stanja, introspektivne, proživljene i odsanjane u isti mah. I krajnje iskrene.

Melanholija je ključna reč. I naziv jedne od priča. Snovi i sećanja obojeni setom prepliću se dok se ne probudi melanholija koja ujeda. Pedeset prvi način da ostavite ljubavnika jedna je od najboljih priča na temu raskida koju sam pročitao, a opet, nepravedno bi bilo priču svesti samo na to. Da li je zaista postojimo samo kada postoji neko drugi koji će to da potvrdi i šta biva kad čujemo rečenicu: „Ti za mene više ne postojiš.” Šta se dešava u nama, šta se dešava sa nama? Igra bez osmeha nastavlja dalje, u istom ritmu prolaženja kroz sve te detalje koji život znače, ali ne poput nabrajanja već sagledano upravo kroz lupu pesnika koji vidi sve one nevidljive spone i prepreke između dvoje ljudi. Treći svetski rat je jeziva esencija ove tematike. Na samo dve stranice Marković je povukao okidač uz ledeni osmeh. Ostaju samo tišina i zvuk sečiva.

Big Beng je nesputani tok svesti u kome se eros i tanatos rvu na četiri precizno odmerene stranice. Igrarija u kojoj Marković od žargona tvori poeziju i u ritmu zahuktalog seksa meša crni humor i horor. Stilska vežba, pre svega, ali kakva! Drvo koje jede zmajeve je priča u slavu baksuznog Čarlija Brauna i njegovog nemezisa (vidi naslov). Međutim, najveći neprijatelj Čarlija Brauna je, kao što znamo, on sam i njegov večiti pesimizam. Tako je i u ovoj priči. Hoće li drvo uz zmaja proždrati i Čarlija? Da li će on uspeti da konačno šutne prokletu loptu? Svaki fan „Peanutsa“ trebalo bi da pročita ovu priču. Ovo je tvoj poslednji dan na jedan zabavan, ali ipak i melanholičan način govori o suočavanju sa sopstvenom smrtnošću. U njoj susrećemo Elvisa, ali on je tek glasnik, šarmantan i pomalo trapav. I mrtav.

U našoj ulici nova zgrada je na prvi pogled horor priča. Počinje kao horor priča, ima elemente i motive horor priče: čudni i tajnoviti komšija stisnutih usana, dečak koji traži tzv. kraljicu bubašvaba, košmarni prizori... Međutim, ova morbidna bajka je zapravo odlična kratka priča na temu usamljenosti. A, pošto je usamljenost istinski životni užas, da, ovo jeste horor priča. Jutro u životu građanina koji je pazio da ima cigarete je jezički najrazigranija priča u zbirci. Savršeno ilustruje autorov osobeni stil, a ima i dobrih poenti. O svetu u kome živimo (ili životarimo). O nama (ili njima, uvek su to neki oni). Sagledano pogledom rendgena koji kao da je štimovao Teri Gilijem. „Dan se rodio mrtav“ glasi poslednja rečenica, a mogla je biti i prva. Gondvana je školski primer kako se piše efektna minijatura sa obrtom. Izlazak zemlje je SF priča. Melanholija na mesecu.

Ima tu još nekoliko priča, koje ću ovom prilikom preskočiti da bih došao do one najduže, kojom zbirka počinje...

Avanture Belog Nosoroga: Ekstazi je tvrdo(pre)kuvana krimi-parodija filovana fantastikom. Kultna priča napisana ranih devedesetih. Beli Nosorog je jedinstveni primerak u Markovićevoj bibliografiji, budući da je naglasak prevashodno na humoru (pomalo u duhu kratkih priča Vudija Alena). Beli Nosorog je privatni detektiv, a Ekstazi je njegova femme fatale. Bezimeni grad je (Neo-)Beograd izgubljen u vremenu i prostoru, iako uz pornofolk koji trešti sa radija i đubretarsku mafiju atmosfera priziva devedesete. Doduše, ovde ima mutanata i stvorova još grdnijih od dizelaša, a naš privatni detektiv se po potrebi pretvara u nosoroga (slično kao vukodlak). Dalje prepričavanje bilo bi zločin. Možda nije loša ideja Nosoroga ostaviti za kraj kao poslasticu koja pomaže da se svare oni nešto teži komadići proze.

Na sajtu Art-Anima koji je posvećen fantastičnoj književnosti možete pročitati priče: Drvo koje jede zmajeve i Melanholija.

Za kraj, dve pesme iz zbirke poezije UROBOROS:

 

Odlaziš

ideš dalje

ne osvrćeš se

tačno znaš kuda

Moj pas me pažljivo gleda

bolje je ovako, promrsi

pa zaćuti

A kad ja najzad

lanem: zašto

kaže

nije mirisala na tebe

i mudro zapiša stablo

(pesma iz ciklusa: Razgovori s mojim psom)

 

ostavljam te

ostavljaš me

ja ostavljam tebe

pa ti onda mene

i tako na smenu

dok ne pređemo

na napuštanje

napuštam te

napuštaš me

ja napuštam tebe

da bi ti zatim mene

napustila

i da nikad

ne dosadimo

jedno drugom

od sutra ćemo se

rastajati

(pesma iz ciklusa: Čežnja, ljubav, brak i tako dalje)

 

Cool, dobar je moj imenjak. A ko je izdavač ove zbirke?

eh da, to sam zaboravio da pomenem. izdavač je tardis i knjiga se može kupiti u njihovoj knjižari (kneza miloša 2, ne rade nedeljom i ponedeljkom), odnosno sutra na promociji, ko dođe.

Dobar prikaz.

Harvi, knjigu možeš i da naručiš preko Tardisovog sajta.

Blagodarim!

kako radi to mesanje zanrova?...to me jedino buni...

e i kad sam vec propustila da napisem kad si pisao o naj filmovima za proslu godinu...ma je l' moguce da ketrin bigelou ima 59 godina? stvarno ne izgleda ni blizu tako...

paaa... sad i ja više ne znam kako bih objasnio, najbolje da pročitaš pa da vidiš i sama, ali recimo da saletove priče nisu ograničene žanrom već se elementi fantastike javljaju u većini priča nekako prirodno. a nosorog je već specifičan slučaj i tu je ključ humor i igranje rečima. hm, ne znam koliko sam jasan... jesi li pročitala drvo koje jede zmajeve?

a ketrin super izgleda za svoje godine, i mene je nedavno malo zatekao taj podatak. nadam se da će dobiti oskara za režiju, zaslužila je!

E... da.
Nisam ni sumnjala usled vec procitanih stvari da gospodina Markovica treba tuci sto cesce ne pise. Ujedno da nas se resi onih sto imusljaju da su pisci, sami smuckaju svoje samizdate i onda su u istoj fioci sa ljudima koji zasluzuju da se zna za njih...

@morticia
možda on i ne može drugačije. pa ipak, nadam se da narednu zbirku nećemo čekati petnaest godina... a ti umišljeni pisci koje pominješ danas uspevaju da dobace i do izdavača. svi nešto pišu (čak i ja) i tim pre je bitno povući crtu u pesku između onog što ostaje i onog što nosi voda. da se primeti da postoji, da ljudi pročitaju...
ne mogu da se odlučim koja mi je priča omiljena. pedeset prvi način da ostavite ljubavnika ili igra bez osmeha, a i drvo koje jede zmajeve je tu negde...

@nisam procitala drvo koje jede zmajeve...vidis da nemam predznanje:) ali kapiram ono sta si mi objasnio. uostalom, i kod murakamija imas fantastike koliko oces.
ketrin izgleda super ovako, ne bih cak rekla za svoje godine. zato me je taj podatak skroz iznenadio, mislila sam da je neka greska.

@loveless
stavio sam link za tu i još jednu priču koje su onlajn, pa baci pogled... a ako ti je murakami pao na pamet, znači da sam ipak dobro objasnio :)

eto, mozda ne znam ali brzo kapiram:)

Upišem ja ovu knjigu da je nađem prvom prilikom u nekoj knjižari. Danas vidim i linkove ka onim dvema pričama. Nakon čitanja osećam razočaranje. Fantastično u njegovim pričama malčice podseća na Murakamija i na Kortasara, ali mi se jezik ne sviđa, rečenice mi ne pašu, i to je utisak koji sam hteo da podelim s ostalima. Mnogo lepše zvuči kako si ga ti predstavio. Ko zna, možda bi mi neka druga priča bolje legla.